Srpski pogledi iz 90-tih godina XX v Srpski pogledi iz 90-tih godina XX v. na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog/bosanskog jezika Lara Vuković lara1vuk@hotmail.com Institut für Slawistik der Karl -Franzens Universität Graz Sprachwissenschaftliches SE(BKS )( Die nationale Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen) O.Univ.-Prof. Mag. Dr. Branko Tošović

Sadržaj Pavle Ivić „ Jedinstvo i razjedinjenost srpskohrvatskog književnog jezika – aktuelni trenutak” Branislav Brborić „ Trojezičnost ili višejezičnost” Srđan Janković „ Sociolingvističko određenje bosanskohercegovačkog standardnojezičkog izraza” Ranko Bugarski „Jezičke razlike”

Ivan Klajn „ Leksika: 2.Odnosi među varijantama” Božo Ćorić „Anatomija naopake hrvatske jezičke politike”

Ivić : srpskohrvatski književni jezik – jedan jezik, ali ne i ujednačen paralela sa engleskim jezikom (u Engleskoj i u SAD) nejednakosti su gramatičke pojedinosti definisiati –definirati; Rumunija- Rumunjska

u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini-srpskohrvatski jezik je cjelina, dok u Hrvatskoj vlada jaka struja koja se zalaže za pravno izdvajanje „hrvatskog književnog jezika”

određene varijante istih književnih jezika u raznim zemljama poređenje srpskohrvatskog sa engleskim, španskim ( nema novozelandskog ili čileanskog jezika) republički unitarizam

republike u kojima se govori srpskohrvatski nisu nacionalno jedinstvene 4 miliona nosilaca ovog jezika žive van granica matičnih republika svojih naroda. - javljaju se dvojni afiniteti

Janković: standardnojezička upotreba na čitavom području srpskohrvatskog jezika nije homogena varijantne razlike: kronika-hronika, liječnik-ljekar, osebujan – osobit, poduzeće – preduzeće, tlak-pritisak, kolodvor- postaja, sjutra- sutra, nijesam-nisam, zvat ću- zvaću

u bosanskohercegovačkom i crnogorskom standardnom jezičkom izrazu su drugačije varijantoidne jedinice nogomet-fudbal, tvornica-fabrika, dojam-utisak, zrak-vazduh

u bosanskom izrazu je neutralizirana varijantna opozicija istočna i zapadna varijanta bosanskohercegovačka i crnogorska varijanta

Bugarski : pravi problemi u oblasti jezika nastaju ne od sličnosti nego od razlika postoje razlike unutar jezika koje su ponekad veće od ovih izvan teritorijalnih granica jezika

Da li su razlike dobra ili loša stvar? nesklad između manjinskog stanovništva zabrinutog za sopstveni identitet jezička getoizacija

Klajn: zbližavanje termina srpskog i hrvatskog jezika preuveličavanje razlika, tendenciozno srp. arhiva –hrvat.pismohrana i sl. kroatizmi u srpskoj varijanti : jezikoslovac,

brojka, ishod, učinak, latica, svratište, oprost, zdravstvo itd brojka, ishod, učinak, latica, svratište, oprost, zdravstvo itd. -riječi koje imaju hrvatski prizvuk, i upotrebljavaju se u Srbiji : mučnina (gađenje), upala (zapaljenje), prigoda (prilika), stupanj (stepen), neboder(oblakoder), hir (kapric), ples(igra), napokon (najzad), dojam (utisak) - centimetar umijesto ranijeg santimetar,

prednost latinskog nad francuskim - kroatizmi koji se povremeno upotrebljavaju u srpskim tekstovima: razina, nadomjestiti, oponašati, ustvrditi, iznimno, urota; period srpskohrvatskog jezika je ostavio traga domovina – otadžbina - vještački obnovljeni hrvatski arhaizmi: vojarna, priopćenje, zemljovid.

Ćorić: sinonimski dubleti -dopustiti- dozvoliti, mašta- uobrazilja, novac – para ( Šamija- Lukačić) -par sastavljen od arhaizma, istorizma i jezički aktuelnog člana: lim-pleh, kočiti-bremzati, muka- azab ( Brodnjak)

par u kojem je jedan član domaći,a drugi pozajmljenica: bojište – front, metež – haos, čudovište –monstrum ( Šamija- Lukačić) - standardnojezička forma proglašava se hrvatskom a kolokvijalna srpskom: hladan-ladan, pjevačica- pevaljka ( Šamija-Lukačić)

neobični parovi: zubalo- gebis, piliti-šagati, doklizati- dosuljati ( Brodnjak) sinonimska veza jednočlanog i dvočlanog naziva: rugoba- ružna žena ( Šamija- Lukačić)

ovako naopako “jezikoslovlje” sreće se kod nedoučenih, primitivnih ljudi Kritika Snježane Kordić upućene Stjepanu Babiću - svi Sloveni pa i Indoevropljani imaju posvojni genitiv

Brborić: “demokratizacija” ne uzrokuje raslojavanje standardnih jezika jezik je apstrakni sistem znakova koji se ostvaruju u govoru Istine i činjenice danas je bivši srpskohrvatski jezik razložen na srpski, hrvatski i bošnjački/bosanski jezik, a naime može se govoriti o trima bosanskim i

izvanbosanskim varijantama istog standardnojezičkog sistema jednoga te istoga standardnog jezika može se svaki ogranak toga ili kojega drugog standardnojezičkog sistema nazvati jezikom tri bosanska i hercegovačka jezika

štokavština je isti jezik u rodoslovnom i tipološkom smislu, a da li je ona izvorno, genetski, samo srpska, to se ne može dokazati osim ako se uzme mjerilo pars pro toto, da su Srbi većina uvijek bili i prema tome vlasnici genetskog roda.

jezički unitarizam jezički getoizam insistiranje na simboličkoj funkciji jezika zanemarivanje komunikacijske uloge jezika

Literatura Ćorić 1998: Ћорић, Божо. Анатомија наопаке хрватске језичке политике. – In: Srpski jezik. – Beograd. Brborić 2001: Брборић, Бранислав. Тројезичност и/лу вишејезичност. – In: Monesland, Svein (odg.urednik). Jezik i demokratizacija. – Sarajevo: Institut za jezik.

Literatura Klajn 1996: Клајн, Иван. Лексика: Односи међу варијантама. –In:Радовановић, Милорад (редактор). Српски на крају века. – Београд: Институт за српски језик САНУ-Службени гласник. Bugarski 1996: Бугарски, Ранко. Језичке разлике. – In :Српски језик, Београд

Literatura Ivić 1990: Ивић, Павле. Јединство и разједињеност српскохрватског књижевног језика – актуелни тренутак. – In: Ивић, Павле. О језику некадашњем и садашњем. – Београд – Приштина: БИГЗ – Јединство.

Hvala na pažnji!!!