1 KONSONANTEN Branko Tošović 2 Die Konsonantenphoneme p, bp, bp, bp, b f, v, mf, v, mf, v, mf, v, m t, dt, dt, dt, d s, zs, zs, zs, z.

Präsentation zum Thema: "1 KONSONANTEN Branko Tošović 2 Die Konsonantenphoneme p, bp, bp, bp, b f, v, mf, v, mf, v, mf, v, m t, dt, dt, dt, d s, zs, zs, zs, z."—  Präsentation transkript:

1

2 1 KONSONANTEN Branko Tošović

3 2 Die Konsonantenphoneme p, bp, bp, bp, b f, v, mf, v, mf, v, mf, v, m t, dt, dt, dt, d s, zs, zs, zs, z

4 3 n ń (nj, њ) l ĺ (lj, љ) r

5 4  (š) (š) (š) (š)  (ž) (ž) (ž) (ž) ts (c)ts (c)ts (c)ts (c)

6 5 tç (ć)tç (ć)tç (ć)tç (ć) t  (č)  (dž)  (đ)

7 6 i (j)i (j)i (j)i (j)kg x (h)x (h)x (h)x (h)

8 7  palatal ń (nj, њ) ĺ (lj, љ) ć (tç)ć (tç)ć (tç)ć (tç) đ (  ) j (i  )

9 8 č (t)č (t)č (t)č (t) dž (  ) š ()š ()š ()š () ž ()ž ()ž ()ž ()

10 9  alle anderen (auch vor e oder i) – nichtpalatal

11 10 n : ń l : ĺ t (č) : tç (ć)t (č) : tç (ć)t (č) : tç (ć)t (č) : tç (ć)  (dž) :  (đ)

12 11 Stimmtonkorrelation p : bp : bp : bp : b f : v t : dt : dt : dt : d s : zs : zs : zs : z  (š) :(ž) (š) :  (ž) (š) :(ž) (š) :  (ž) t  ç (ć) :  (đ) t  (č) :  (dž) k : gk : gk : gk : g

13 12  nur stimmhaft sind die Nasale /m, n, ń //m, n, ń //m, n, ń //m, n, ń / und die Liquide /r, l, ĺ //r, l, ĺ //r, l, ĺ //r, l, ĺ /

14 13  stimmlos /x/ und /t  s/ (c)

15 14  die stimmhafte Entsprechung zu /t  s/ (c) ist /  / /t  s/ (c) ist /  / dž nur als Positionsvariante zu /t  s/ (c) /t  s/ (c) /f/ und /  / (dž)  relativ selten und treten vor allem in Fremdwörtern auf:

16 15 foto ‛Foto’ faliti ‛fehlen’ džemper ‛Pullover’ džamija ‛Moschee’  aber otadžbina ‛Vaterland’

17 16 AUSSPRACHE IZGOVOR

18 17  Die stimmhaften Konsonanten  Die stimmlosen Konsonanten b v g d  (đ)  (ž) z  (dž) i  (j) - - p f k t t  ç (ć)  (š) s t  (č) - t  s (c) x (h)

19 18 im Auslaut  Stimmhaftigkeit nicht verlieren  Vokal lang rog rov voz dug rad čađ raž  Anlautendes stimmloses p, t, k  nicht behaucht werden

20 19  besonders bei anlautendem k  neigt der Deutsche zu übertriebener Behauchung

21 20 [p][p][p][p]  [p] nicht wie in Post, sondern wie in Tölpel pet – пет supa – супа kup – куп

22 21 [t][t][t][t]  nicht wie in Tasche, sondern wie in raten: tašna – ташна put – пут tata – татаtata – татаtata – татаtata – тата

23 22 [k][k][k][k]  nicht wie in Koje, sondern wie in Takt: kit – кит luk – лук koka – кока

24 23 [s][s][s][s]  ist immer scharf san – сан nos – нос kosa – коса

25 24 [  ] (š, ш)  wird mit stärkerer Lippenvorstüplung  als dt. sch: šuma – шума naš – наш kiša – киша

26 25 Presjek usne duplje pri izgovoru š – ž.  Za š – ž rubovi srednjeg i zadnjeg dijela jezika su uzdignuti te ostavljaju na sredini žlijeb.  Vrh jezika uzdignut je takođe ka alveolima, tako da se između njegove donje površine sjekutića i ostaje slobodan. Miletić 1960

27 26 [ts](c, ц)[ts](c, ц)[ts](c, ц)[ts](c, ц)  hat immer den Lautwer von dt. z, tz (Zimmer, Hitze): car – цар zec – зец maca – маца

28 27 Presjek usne duplje pri izgovoru — c..... š Miletić 1960

29 28 Presjek usne duplje pri izgovoru [c] Miletić 1960

30 29 [z][z][z][z]  ist die stimmhafte Entsprechung zu c [t  s]  stets stimmhaft zu sprechen zima – зима vaza – ваза voz – воз

31 30 [](ž, ж)[](ž, ж)[](ž, ж)[](ž, ж)  ist die stimmhafte Entsprechung zu [  ] (š, ш)  und von diesem sorgfältig zu unterscheiden  franz. [j] in journal

32 31 žena – жена koža – кожа nož – нож

33 32 [  ] (dž, џ)  eng. [j ]  türkische Lehnwörtern: džamija (Moschee) – џамиjа hodža – хоџа hadž – хаџ

34 33  Fremdwörtern džokej (Jockey) džin – џин džungla – џунгла Džon – Џон budžet – буџет bedž – беџ

35 34 [t  ] (č, ч)  ist die stimmlose Entsprechung zu [  ] (ž, ж),  in dem [t] + [  ] verschmolzen sind  = dt. tsch in Kutsche, Peitsche

36 35  čas – час  ručak – ручак  puč – пуч

37 36 Artikulacijska zona glasa [č] Miletić 1960 Vrh jezika uzdignut i dodiruje tvrdo nepce. Usne su blago ispupčene i zaobljene.

38 37 Artikulacijska zona glasa [ć] Miletić 1960 Vrh jezika je iza donjih sjekutića. Usne nisu zaobljene i razvlače se vrlo malo.

39 38

40 39 [r][r][r][r]  Zungenspizten - r ruka – рука marka – марка bar – бар

41 40 [l][l][l][l]  ist dicker und dunkler als das deutsche [l]: lampa – лампа kola – кола bal – бал

42 41 [f], [j, i][f], [j, i][f], [j, i][f], [j, i]  werden besonder im Wortinlaut mit weniger starkem Reibunsgeräusch erzeugt  als im Deutschen  und klingen daher etwas “weicher”

43 42 [f][f][f][f] fabrika – фабрика kafa – кафа šef – шеф

44 43 [j, i][j, i][j, i][j, i] jabuka – jабука jaje – jаjеjaje – jаjеjaje – jаjеjaje – jаjе kraj – краj

45 44 [x](h, x)[x](h, x)[x](h, x)[x](h, x)  wird nicht überall einheitlich gebildet  am besten ist es, den Lautwer des dt. ch von dunklen Vokalen

46 45 Bach doch Buch  zugrunde legen, gleichzeitig jedoch das Reibungsgeräusch  des dt. ch abzuschwächen

47 46 hokej – хокеj duhan – духан (der Tabak) dah – дах (der Atem)

48 47 [ĺ] (lj, љ)  ital. figlio  Verschmelzen von [l] + [j]  palatal (weich)  seljak – sel-jak (der Bauer)

49 48 ljubav – љубав volja – воља (die Wille) kralj – краљ (der König)

50 49 [ń] (nj, њ)  Verschmelzen von [n] + [j]  ital. campagna  banja – ban-ja (das Bad)

51 50 njega – њега (die Pflege) Tanja – Tања konj – коњ (das Pferd)

52 51 Presjek usne duplje pri izgovoru nj [n‘] Miletić 1960

53 52 [  ] (đ, ђ) [  ] (đ, ђ)  stimmhaft

54 53  mit der Mitte der Zunge an den oberen Alveolen zunächst der Mund gesperrt und dann die Luft durchgepreßt wird

55 54 đak – ђак (der Schüler) rođak – рођак (die Verwandte) tuđ – туђ

56 55 Presjek usne duplje pri izgovoru [ć] i [đ] Miletić 1960

57 56 [tç](ć, ћ) [tç](ć, ћ) [tç](ć, ћ) [tç](ć, ћ)  stimmlos  liegt etwa in der Mitte zwischen [ts] ([c, ц) [ts] ([c, ц)  und [t  ] (č, ч) [t  ] (č, ч)

58 57  die Zungespitze berührt die Unterzähne  die Lippen sind etwas gespreizt

59 58  von [t  ] (č, ч) ausgehend  die Zungenmasse immer mehr nach vorn  bis die Zungenspitze die Unterzähne berührt

60 59  Artikulacijske zone glasova [č] i [ć] i opreci puna linija: [č], iscrtkana linija: [č] Miletić 1960

61 60 ćurka – ћурка (Truthenne) kuća – кућа noć – ноћ

62 61 Artikulacijska zona glasa [ć] Miletić 1960

63 62 [t  ] (č, ч)  čađ (der Ruß)  čaj (der Tee)  čamac (der Kahn, das Boot)  čaplja (der Reiher)

64 63  čarapa (der Strumpf)  čarati (zaubern)  čardak (der Balkon)  čardaš (der Tschardas)

65 64  čaroban (magisch)  čarobnjak (der Zauberer)  čaršija (der Marktplatz)  čas (der Augenblick, die Stunde)

66 65  časopis (die Zeitschrift)  čast (die Ehre)  čaša (das Glas)  čavka (die Dohle)

67 66  čavao (der Nagel)  čedo (das Kind)  Čedo (Name)  Čeh (der Tscheche)

68 67  ček (der Scheck)  čekati (warten)  čekić (der Hammer)  čelik (der Stahl)

69 68  čempres (die Zypresse)  čep (der Korken)  čerga (das Zigeunerzelt)  česma (der Brunnen)

70 69  čest (häufig)  čestitka (der Glückwunsch)  češalj (der Kamm)  četka (die Bürste)

71 70  čiča (der Onkel, Alte/r/)  čičak (die Klette)  čin (die Tat)  čudo (die Wundertat)

72 71  četiri (vier)  čibuk (der Tschibuk)

73 72 [tç](ć, ћ)[tç](ć, ћ)[tç](ć, ћ)[tç](ć, ћ)  ćaća (der Papa)  ćelija (das Zelle)  ćevap (am Spieß gebratene Fleischstücke, der Kebab)  ćevapčići (gegrillte Hackfleischklößchen)

74 73  ćilim (der Teppich)  ćirilica (die Kyrilliza, Zylilliza)  ćorav (blind)  ćorsokak (die Sackgasse)

75 74  ćošak (die Ecke)  ćud (das Gemüt)  ćudljiv (launisch)  ćumur (die Holzkohle)

76 75  ćup (der Topf)  ćuprija (die Brücke)  ćurka (die Truthenne) ćuskija (das Brecheisen)

77 76  ćutati (schweigen)  ćutljiv (schweigsam)

78 77 [  ] (đ, ђ) [  ] (đ, ђ)  đavo (der Teufel)  đerdan (die Halskette)  đevrek (das Kranzgebäck)  đubre (der Dung)

79 78  đurđica (das Maiglöckchen)  Đurđica (Name - Georgine)  đurđevak (das Maiglöckchen)

80 79  Đorđe (Name)  Đuro (Name)  đuveč (das Dschuwetsch)

81 80 [  ] (dž, џ)  dženaza (türk. das Begräbnis)  džep (die Tasche)  džeparoš (der Taschendieb)  džeparac (das Taschengeld)

82 81  džez (der Jazz)  džak (der Sack)  dželat (der Scharfrichter)  džemper (der Jumper, die Schlupfjacke)

83 82  džungla (der, das, die Dschungel)  džigerica (die Leber)  džihad (der Dschihad)  džin (der Gin)

84 83  džin (der Riese)  džip (der Jeep)  džudo (das Judo)

85 84 Konsonantskorrelationen

86 85 s – zs – zs – zs – z sova – zova (die Eeule – der Holunder) kosa – koza (das Haar – die Ziege)

87 86 nos – voz (die Nase – der Zug) bosa – boza (barfuß – die Boza) ova zima – nema Sima

88 87 l – lj /ĺ/ boli – bolji ludi - ljudi dole – dolje mal (čovjek) – malj (der Stampfer) (oni) vole – (bez) volje

89 88 n – n j /ń/ nega – njega Danu (Nom. Dana) – danju mana (der Fehler) – manja (Komp.)

90 89 š / / – ž //š / / – ž //š / / – ž //š / / – ž // šara – žara (die Verzierung – die Brennesessel) naše – laže loše – lože šut – žut (der Schlag – gelb)

91 90 ć /t  ç/ – đ /  / ć /t  ç/ – đ /  / kuća – krađa (das Haus – der Diebstahl) voće – vođe (das Obst – pl. der Führer) noć – Lođ (die Nacht – Łódź)

92 91 ć /t  ç/ – č /t  / ćar – čar (der Gewinn – die Faszination) spavaćica – spavačica (das Schlafhemd, Nachthemd – die Schläferin, Langschläferin) ćelo – čelo (der Kahlkopf – die Stirn)

93 92 veće – veče (der Rat – der Abend) kuće – kuče (das Haus – das Hündchen)

94 93 č /t  / – dž /  / čak – džak (sogar – der Sack) čin – džin (die Tat – der Riese) Beč – bedž (Wien – das Bedge)

95 94 đ /  / – đž /  /  đem – džem (das Kandare – das Jam, die Konfitüre)  đon – Džon (die Sohle – John)

96 95 SAŠA ILIĆ PREDOSEĆANJE GRAĐANSKOG RATA

97 96  Baš i ne znam kada se sve to dogodilo, čini se davno, mada znam da mi ništa nije bliže od tih dana, dugih samotnih dana i gustih večeri, koje su padale na našu kuću kao teške zavese nakon dosadnih predstava.

98 97  Noću je bilo hladno i mračno, ali otac nije dozvoljavao da se pale velika svetla.

99 98  Sedeo je pod brezama i pokušavao da razlikuje senke koje su se lomile na čeonom zidu kuće, između velikih prozora, koji su me podsećali na oči bića spremnog da svakog trenutka progovori svojim večno sklupčanim jezikom.

100 99  Otac je želeo sve da nauči o senci, pustolovinu njenog nastajanja, prvi plač svetlosti, zatim njeno ugibanje i rast, zrelo otpadanje od sunca, snohvatice u kasna popodneva, zamiranje i konačni prelazak u tamu.

101 100  Po čitave dane provodio je loveći senke, najpre u kući, a potom izvan nje, u preponama terasa, oko stubova, niz stepenište, sve do podruma.

102 101  Majka i ja smo mislili da je tu naviku doneo iz Rusije, gde je proveo tri nedelje obilazeći Kijev, Moskvu i Piter, odakle se vratio opčinjen kinematografijom i arhitekturom.

103 102  Na tom putovanju, kako je govorio u retkim prilikama, upoznao je izvesnog profesora Sibirjakova koji mu je održao prvo predavanje o filmu.

104 103  Bilo je to predavanje o senci.

105 104  Tek kasnije smo saznali da je otac posetio tog ruskog profesora i u Voronježu, gde se zadržao nekoliko dana u njegovom domu kao gost.

106 105  Po rečima moga oca, shvatio sam da taj Rus živi sa izuzetno lepom ženom i da se sa njenih dugih prstiju senke šire kao lepeze.

107 106  Mogao sam to da zamislim, jer sam negde već čitao kako svetlost u crkvi lepezasto uranja u mrak sa visokih prozora pod kubetom.

108 107  Otac je rekao da se ona zove Varvara, ali je prećutao da je dobio jedno pismo od nje koje nikada nije otvorio niti prokomentarisao.

109 108  Pretpostavljam da je i ta žena, kao ceo svet za moga oca, prešla u domen senke, u onu oblast koja je mogla da se otkrije samo hladnim okom kamere.

110 109  Sa tom navikom, otac je sa putovanja po Rusiji, umesto suvenira, doneo jednu kameru kvarc 2M i kinoprojektor rus (8mm - Super 8).

111 110  Sećam se kako je stajao na vratima, onako visok sa pobedničkim osmesima oko usana, kao Mojsije koji se zadovoljan spustio sa Sinaja, držeći na rukama budućnost našeg porodičnog filma, poput starozavetnih ploča.

112 111  Majka nije prozborila ni reči dok smo ga gledali kako se udaljava prema svojoj sobi, a ja sam slutio da je pred nama neka nova očeva sezona kroz koju će svako od nas morati da prođe sam.

113 112  Dugo nije izlazio iz sobe, zapravo sve dok nije naučio sve o kameri i kinoprojektoru, nakon čega nas je pozvao u sobu i kao da se radi o nečemu neprocenjivo vrednom, ostavio nas je na izvesnom odstojanju da odatle saslušamo njegovu besedu.

114 113  Svih dvadeset šest vitalnih tačaka kamere kvarc 2M znao je napamet.

115 114  Brižno nam je pokazivao njene delove i mehanizam rada.

116 115  Na kraju je rekao da ona koristi šesnaestomilimetarsku traku.

117 116  Majka je brzo izašla u znak protesta dok sam ja ostao da posmatram očevu zanesenost, koju sam viđao retko, uglavnom nakon dugih perioda monotonije koja je od jutra do mraka, dolazeći sa nepregledne pučine dana, zapljuskivala obale naše kuće.

118 117  Ipak, očev povratak iz Rusije doneo mi je nešto čime sam mogao da obuzdam svoje vreme.

119 118  Njegova priča o lepoj Varvari dobila je u mojoj duši mitski odjek i ja sam je zamišljao kako se šeta brezovom šumom, sa senkom pod pazuhom, ostavljajući za sobom senovit trag poput barke na staklenoj vodi.

120 119  Otac je tih dana počeo da proučava sudbinu senke.

121 120  Viđao sam ga svuda, u kući i dvorištu, sa velikim slamenim šeširom na glavi i blokom za skiciranje na kolenima.

122 121  Lice mu je uvek bilo zaklonjeno obodom šešira tako da me je podsećao na veliki zamišljeni sunocokret, koji je, zalazeći u neispitanu stranu svetlosti, uporno izneveravao svoje životno načelo fototropije.

123 122  On je bio opčinjen našom kućom, građevinom koju je podigao zajedno sa mojom majkom.

124 123  Pokušavao je da ispita u kojoj meri ona živi saglasno sa svetlošću i senkom.

125 124  Po njemu, građevina je mogla da postoji samo ako zadovoljava načelo jedinstva kamena i senke, u suprotnom, ta kuća ne bi dugo opstajala, srušili bi je ljudi ili ratovi, ili bi nestajala jedući samu sebe.

126 125  Do toga je dolazilo upravo zbog nedostatka pomenute harmonije, mislio je moj otac, jer bi između senke i kamena nastajalo nepodnošljivo trenje, onaj nevidljivi potres koji kuću nagriza iznutra, godinama, sasvim neprimetno.

127 126  Svaka zgrada, rekao je otac za jednim nedeljnim ručkom dok je miris piletine ispunjavao kuću, pre svega je dom senki, a tek onda ljudi.

128 127  Mislim da ga nismo razumeli tada, a mislim i da majka nije želela da ga razume.

129 128  Jednog popodneva zalutao sam u njegovu radnu sobu koja je ličila na skladište odbačenih stvari: mirisala je na oca i taj me je miris opominjao da pobegnem odatle.

130 129  Svakog časa mogao sam da očekujem da neka stvar u toj prostoriji zaplamti sama od sebe i progovori strašnim očevim glasom koji bi mi naložio da se izujem.

131 130  Na radnom stolu našao sam plodove njegovog danonoćnog rada.

132 131  Listovi, istrgnuti iz bloka, ležali su u velikom neredu i gotovo svi su bili ispisani.

133 132  Na nekim od njih nalazio sam i skice koje su ličile na kuću u zametku, na zigot kamena i senke.

134 133  Tek danas shvatam da sam u rukama držao očev prvi scenario, pripremne radove za film koji je nameravao da snimi.

135 134 Quelle  Redher 1986: Redher, Peter (Hrsg.). Einführung in die slavischen Sprache. – Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. – 192 S.  Rešetar 1922: Rešetar, Milan. Elementar-Grammatik der Kroatischen (Serbischen) Sprache. – Zagreb: Mirko Breyer’s Verlagsbuchhandlung. – 209 S.  Schmaus 1944: Schmaus, A. Lehrbuch der serbischen Sprache. – Belgrad: „Südost“ Verlag. – 362 S.  Miletić 1960: Miletić, Branko. Osnovi fonetike srpskog jezika. – Beograd: Naučna knjiga. – 112 s.