DIJAGNOSTIKA OVLAŽENIH TRANSFORMATORA

Präsentation zum Thema: "DIJAGNOSTIKA OVLAŽENIH TRANSFORMATORA"—  Präsentation transkript:

1 DIJAGNOSTIKA OVLAŽENIH TRANSFORMATORA
CG Cigre 2009 DIJAGNOSTIKA OVLAŽENIH TRANSFORMATORA Ljubiša Nikolić, Slađana Teslić – ETI”Nikola Tesla”, Beograd Stojan Ilić – TE-KO Kostolac-B, Slavče Jevtić – TENT-A CG-Cigre-2009 LJ.Nikolić, S.Teslić, S.Jevtić, S.Ilić

2 Predviđeni životni vek
ŽIVOTNI VEK ET Predviđeni životni vek (1960. – 1980.god.) blok ET mrežni ET Srednja starost ET (2009.god.) EPRI (USA) 37 (Electric Power Research Institute) (sa tend.porasta) EVU(D) (EnergieVersorgungsUnternehmen)

3 ŽIVOTNI VEK ET = = ŽIVOTNI VEK PAPIRA

4 (Victor Sokolov) Uvećanje temperature za 7° smanjuje ž.vek 2x
Parametar A određuje uticaj vlage i kiselina u zavisnosti od starosti i može da smanji ž.vek i do 10x, što je ekvivalent povećanja temperature za 20-30°C

5 Životni vek papira u funkciji ovlaženosti papira (Lance Lewand)

6 Istraživanje ZTZ Servis-Ukrajina (Viktor Sokolov)
Na uzorku od 106 ET (23-39 god.st., kV) U proseku svaki ostareli ET može da ima oko 3 latentna defekta u glavnom sudu oko 47% ovih defekata su povezani sa kontaminacijom IS vlagom i produktima starenja papirno-uljnog IS oko 27% je povezano sa lokalnim pregrevanjem ulja koje proizvodi abnormalnu kontaminaciju IS oko 28% defekata je povezano sa oslabljenjem mehaničkog učvršćenja namotaja i mag.jezgra

7 PRVI I OSNOVNI PROBLEM OSTARELIH ET JE OVLAŽENOST
1. zaostala vlaga (naročito u masivnim izolacionim delovima: razni držači/ podmetači namotaja-jezgra, cilindri...) 2. kontaminacijom iz spoljne sredine (atm.vlaga je glavni izvor kontaminacije: pri radovima na otv.ET, kroz loše zaptivke usled ΔP pri vlaž. vremenu,.. ošteć.vod.hladnjaci....) 3. degradacijom (starenjem) izol. materijala

8 Putevi kontaminacije ET (Maik Koch)

9 Npr.ET 150MVA (Areva, DI Michael Roesner, Dr.Stefan Tenbohlen)

10 Degradacijom IS Starenje može proizvesti dodatne količine vlage samo ako je izolacija izložena povišenim temperaturama pri kojima se značajnije degradira Značajni deo vlage je lagerovan u “thin cold structures”, odnosno u pressboard barijerama Kod viših temperatura sadržaj vlage u MZ izolaciji je značajno manji nego u pressboard barijerama Čvrsta izolacija je akumulator vlage i glavni izvor kontaminacije ulja u radu ET

11 Sadržaj vlage u barijerama (iskustvo ZTZ-Servis-a)
Najpogodnije zone za ovlaživanje su barijere postavljene između spoljnjeg namotaja i trafo suda, posebno u donjim delovima (hladniji delovi čvrste izolacije)

12 Raspodela: t°, vlage-Cp(%) i DP, po vertikali u ET (Maik Koch)

13 Primer raspodele vlage/vode po delovima IS
masivni tanje izolacija ukupni ulje celulozni barijere namotaja sadržaj komadi (izol.cilindri) (papir) vode 2250 kg 900 kg 1350 kg masa 45000 kg 4500 kg uslovi 26 ppm 2.4% 1.6% punog opterećenja 1.2kg 54.0kg 21.6kg 22.0kg 98.8kg 1.3 ppm 2.2% iskqučenog ET 0.1 kg 49.4kg 19.8kg 29.5kg

14 Eksperiment sa zagrevanjem ET i sagledavanje migracije vlage sa promenom temperature (ZTZ – Service)

15 Difuzione konstante = f(debljine pressboard-a i temperature) (Du, Y IEEE el.ins.magazine No.1, 1999)

16 Raspodela el.polja u sistemu uljno/papirnog IS
Eulje/Epb = εpb/ εulje, εpb = ~ 4.0 εulje = ~ Eulje = ( )Epb, pri čemu je: DČpb=(3-4)DČulje, tj. ulje je mnogo osetljivija komponenta U sistemu ulje-papirne barijere, pod AC ili LI, najopterećenije je ulje u kanalima za hlađenje, gde se najverovatnije i inicijalizuju el.proboji, delimičnim probojima u kanalima za hlađenje

17 DČ ulja kao dominantni faktor kontaminiranog ET vlagom i česticama
Npr. Cp=(4-5)% redukuje DČpb za 20-30% Vlaga u ulju može da redukuje DČulja 5-6 puta i više, sve do nivoa normalnih/ pogonskih vrednosti el.polja →DČ kompleksnog sistema papir/ulje srednje ostarelih ET je određena nivoom kontaminacije vlagom i česticama

18 DEJSTVO NA ET Akutno Hronično
drastično obara pogonsku sigurnost kroz pad DČ izolacionog sistema povećava tendenciju ka stvaranju gasnih mehurića povećava nivo PD Hronično depolimerizacijom celuloze deluje na pad meh.čvrstoće i ubrzano skraćivanje životnog veka korozija jezgra i trafo suda povećava potrošnju uljnih aditiva

19 TIPOVI VODE U ET RASTVORENA VODA VEZANA VODA
slično gasu migrira između molekula ulja, dominantno zavisi od temperature od koje zavisi i moć ulja da tu vodu rastvori dominantno je akumulirana u celulozi ET dominantno određuje DČ ulja VEZANA VODA hemijski vezana sa produktima starenja, pre svega u organskim kiselinama migracija vrlo ograničena vrlo ograničen uticaj na DČ ulja

20 (isključen i razvezan ET) (za vrema normal. pogona)
DIJAGNOSTIKA OVLAŽENIH ET (određivanje sadržaja nečistoća tipa polarnih jedinjenja: rel.sadržaj vode u papiru: Cp(%)=(Gw (u papiru)/Gp)*100 OFF-Line (isključen i razvezan ET) RVM-Recovery Voltage Meter PDC-Polarization-Depolarization Current FDS-Frequently Domain Spectar Faktor diel.gubitaka papira, (tgdP=0,0021+0,0083CP2, εr=3,8+0,41Cp, pri 80°C, a tgδP preko tgδNAM i tgδULJA) direktna sa papira/uzorka KF ON-Line (za vrema normal. pogona) KLASIČNO: Na osnovu sadržaja vlage uzetog uzorka ulja preko ravnotežnih krivih Cp(%)=f(Cw(ppm)-lab. i t-pogon), npr. Nielsen, Piper, Oommen, Griffin,... (izvođenje zaključaka je regulisano standardima, i sa lab.rezultatima za DČulja učestvuje u proceni stanja ET). Cw(ppm)- obično KF. NOVO: Na osnovu merenja RHulja i t° u temp./konc. ravnotenom stanju (equilibrium)

21 Npr.Uporedna merenja različitih laboratorija uljem impregnisanog papira metodom KF “BLINDTEST” (Maik Koch - UNI Stuttgart)

22 MODEL IS ZA PROCENU Cp(%) Off-line: RVM, PDC, FDS, tgδ
IS između namotaja u ET se sastoji od barijera, odstojnika i uljnih kanala za hlađenje. Geometrija, Arrhenius-ova formula i temperatura su ulazni parametri za softvere uređaja za procenu ovlaženosti

23 Varijacije modela uljno/papirnog IS

24 Npr. Rezultati merenja RVM na blok ET 360MVA, 235kV (TENT-A, bl
Npr. Rezultati merenja RVM na blok ET 360MVA, 235kV (TENT-A, bl.trafo 3AT, R.K., No ) – pre transporta u fabriku (gasovi+vlaga+čestice)

25 Npr. Rezultati merenja RVM na blok ET 360MVA, 235kV (TENT-A, trafo 3AT, ŠKODA, No ), (nov-premotan)

26 Kretanje Cw, DČel., DČlab i broj čestica tokom vremena i nakon pojedinih obrada ulja (prethodni ET, RK ) datum radovi ELEKTRANA LABOR. t(°C) DČ(kV/cm) Cw-ulja čestice DČulje-20C(kV/cm) 06-08.jun 2008 56h suš./ fil.,/degaz. 08.jun.2008 300 11.jun 2008 193 12.jun 2008 190 19.jun 2008 53 51 26.jun 2008 76 260 23/21/14 27.jun 2008 72 90 22/18/13 126 28.jun 2008 12h suš./ fil.,/degaz. 30.jun 2008 52 17 14/12/8 296 02.juli 2008 290 07.juli 2008 59 46 11.juli 2008 280 12.juli 2008 14.juli 2008 78 220 86 22/20/13 17.juli 2008 103 17-18.juli 2008 28h suš./ fil.,/degaz. 18.juli 2008 21.juli 2008 13 15/13/10 275 24.juli 2008 240 28.juli 2008 69 250 61 15/14/10 01.avgust 2008 64 57 17/15/11 104 isključen radi odlaska u fabriku

27 Merenje na terenu off-line: RVM, PDC, FDS ili tgδ

28 UPOREDNI PRIKAZ RAZLIČITIH MERNIH METODA (Maik Koch, Michael Krueger, Stefan Tenbohlen)

29 SISTEMATSKA GREŠKA PRI PROCENI STANJA ET na osnovu samo lab
SISTEMATSKA GREŠKA PRI PROCENI STANJA ET na osnovu samo lab.merenja uzorka ulja: Cw(ppm) i DČ20°C (kV/cm) HLADAN ET Cw(ppm) –nisko DČ(kV/2,5mm) – visoko TOPAO/VRUĆ ET Cw(ppm) - visoko DČ(kV/2,5mm) - nisko

30 DČ(kV/2,5mm, lab.20°C) – vrlo nisko
Npr.srednje do povišeno ovlaženi ET, ulje uzorkovano pri visokoj radnoj t° CW (ppm) – vrlo visoko DČ(kV/2,5mm, lab.20°C) – vrlo nisko Ovako dobijeni rezultati ne zadovoljavaju standardizovane kriterijume. Ovo je tkzv.”ZOMBI-ET”. Svi rezultati su mu katastrofalni, a on još uvek radi. Kada se ET ohladi vrednosti Cw i DČ merene u lab.uslovima postaju zadovoljavajuće???

31 Npr. delimično ovlaženi ET i “iznenadna smrt”
Ako jedan ET pretrpi temperaturni šok (npr. usled naglog pada tereta, naglog zahlađenje-kiše i vetra,...) može doći do: “sindrom-a iznenadne smrti”. Objašnjenje: Nagla promena temperature IS će naglo uvećati rel.sadržaj vode u ulju, jer će se drastično smanjiti vrednosti zasićenja ulja Cw-max pri nižoj temperaturi uz istu količinu sadržaja vode u ulju, kojoj treba dosta vremena da se difuzijom vrati u papir. Sa naglim porastom RH u približno istoj razmeri opada DČulja i u tom trenutku može doći do havarije. Problem: Uključenje ovlaženog ET u zimskom periodu nakon rel.kratkog isključenja

32 Uticaj niže temp.ulja na pad DČ ulja (Victor Sokolov)

33 Zavisnost Cw(ppm) od Cp(%) i temperature u ravnotežnom stanju, Nielsen-ove krive, (Piper, Oommen, Griffin,...)

34 Uticaj starenja ulja na ravnotežne krive (Maik Koch, Michael Krueger, Stefan Tenbohlen)
Starenje ulja pomera ove krive u pravcu ulja (na slici ih obara prema x-osi) Npr. za jedno novo ulje sa 15ppm vlage pri 25°C ovlaženost papira iznosi oko 4,5%, za staro ulje 1,7%

35 Npr.ET sa 40000kg ulja, i 4000kg celuloze/papira
Ako je u aps. ravnotežnom stanju uzet uzorak ulja na t=40°C i ako je izmereno Cw=20ppm, onda je Cp=3%, tj. 1. Sadržaj vode u ulju: 40000*20/ =0,8kg. 2. Sadržaj vode u papiru: 4000*3,0/100 = 120kg Ako se isti ET zagreje do t=60°C onda se Cw penje na 50ppm, pa se ima: 1. Sadržaj vode u ulju: 40000*50/ = 2kg. 2. Sadržaj vode u papiru: 120-(2-0,8) = 118,8kg PROMENE: voda u ulju: od 20 do 50ppm, tj. od 0,8 do 2kg voda u papiru: od 3,0 do 2,97%, tj. od 120 do 118,8kg

36 Npr. Vazduh: apsolutna i relativna vlaga vazduha, zasićenje-tačka orošavanja
t(°C) količina vlage u vazduhu (g/m3) i RHvazd. 30 17 9 5 2.1 100% 57% 31% 16% 20 54% 28% 10 ZONA OROŠAVANJA 52% (ROSULJA, ROSA, MAGLA,... -10 Npr 1. Ako imamo vazduh sa 17g/m3 na 30°C, biće RH = 57%. Ako npr.noću padne t° ispod 20°C imaćemo zasićenje (rosu, slanu,.) Npr 1. Ako imamo vazduh sa 5g/m3 na 30°C, biće RH = 16%. Ako npr.noću padne t° ispod 0°C imaćemo zasićenje (rosu, slanu,.)

37 Arrhenius-ova relacija (empirijska):
Sadržaj vode u ulju u zasićenom rastvoru, CW-max(ppm) u zavisnosti od temperature Arrhenius-ova relacija (empirijska): LogCw-max = -1567/K + 7,0895 , K = C

38 Sadržaj vode u ulju u zasićenom rastvoru Cw-max(ppm)
Sadržaj vode u ulju u zasićenom rastvoru Cw-max(ppm) u zavisnosti od t° . Temperatura ulja (°C) Sadržaj vode u ulju u zasićenom rastvoru Cw-max(ppm) 22 10 36 20 55 30 83 40 121 50 173 60 242 70 331 80 446 90 592 100 772

39 Zasićeni rastvor ulja u f-ji t°

40 Sadržaj aromatskih ugljovodonika
Zavisnost Cw-max od sadržaja aromatskih ugljovodonika (Viktor Sokolov-ZTZ-Ukraine, Ben Taylor-Velcon Filters Inc-USA) Sadržaj aromatskih ugljovodonika CW-max (ppm) ulje CA(%) 20ºC 30ºC 40ºC 50ºC 60ºC 70ºC 1 5 42,8 65,4 97,5 141,6 201,2 279 2 8 46,8 72 108 158 225 316 3 16 56,2 86 128,3 186,5 265 369,2 4 21 75 111 162 230,2 320 436

41 RELATIVNA VLAŽNOST ULJA
RH = Cw/Cw-max = f(Cw-max), Cw-max=f(t°) RH(%)= 100*Cw/Cw-max = f(Cw-max) RH – relativna ovlaženost ulja RH(%) - relativna ovlaženost ulja u procentima Cw(ppm) – sadržaj vode u ulju na nekoj temp. ET Cw-max(ppm) – maksimalni sadržaj rastvorene vode u ulju za datu temperaturu, preko te vrednosti molekuli vode počinju grupisanje – stvaranje emulzije/zasićenje

42 Npr.prilikom fabričkog ogleda zagrevanja ET
CG Cigre 2009 Npr.prilikom fabričkog ogleda zagrevanja ET Prebaciti kod RH LJ.Nikolić, S.Teslić, S.Jevtić, S.Ilić

43 Npr.Dr.E.Braesel, EON, Hauptlabor, Gelsenkirchen, “Untersuchungen zur Verteilung von Gasen und Wasser in Kesseloel von Maschinentransformatoren”

44 Npr.Simulacija dinamike promene parametara Cw(ppm), RH(1) i Up(kV/2,5mm) pri naglom padu temperature ET

45 Rel. ovlaženost ET = const Rel
Rel.ovlaženost ET = const Rel.ovlaženost ulja = f(Cw,t°) (Maik Koch-UNI Stuttgart) RHET = RHulja, u slučaju temperaturno- koncentracione ravnoteže, tkz.ekvilibrijum

46 UTICAJ NEČISTOĆA NA DČ ULJA
DČ tečnih dielektrika nije direkrtno srazmerna niti specifičnoj provodnosti, niti dielektričnim gubicima Voda i primese imaju esencijalnu ulogu na vrednosti proboja, smanjujući DČ Hemijski vezana voda sa produktima starenja, pre svega u organskim kiselinama ima vrlo ograničen uticaj na DČ ulja Ako su u koloidnom ili emulzivnom stanju onda im je uticaj jak.

47 Eksperiment sa zagrevanjem i hlađenjem ET i uticaj na DČulja (Victor Sokolov)

48 Uticaj vlage na DČ ulja Voda ima jak uticaj na DČ U širokom opsegu rel.ovlaženosti ulja, RH, DČ čistog izolacionog mineralnog ulja, za t > 0ºC, ima eksponencijalnu zavisnost prema rel.ovlaženosti, RH: DČ = 93e-RH , za RH ≤ 1 Za RH > 1, vrednosti DČ ostaju praktično konstantne, izuzetno niske, ali nisu nula.

49 Ova zavisnost je približna aproksimacija zbog velikih devijacija pri merenju koje su vrlo zavisne od prirode izol.tečnosti Zbog mogućnosti stvaranja nabijenih čestica, a i provodnih mostova, voda ima izuzetno veliki uticaj naročito u koloidnom rastvoru

50 Ilustracija promene DČ ulja tokom sušenja ET
I-zona: polako nestajanje emulgovane vlage, pa stoga i oštro podizanje DČ II-zona: otklanjanje rastvorene vode iz ulja III-zona: zona bržeg sušenja ulja, nego što vlaga difuziono pristiže iz papira

51 ZAVISNOST DČ i RH DČ = DČmax*(1 – RH),
DČmax –je DČ potpuno čistog i suvog ulja i znosi ≈85kV/2,5mm RH –ovlažnost ulja, RH(%)=(Cw/Cw-max)*100 Linearnost ovakve relacije je sasvim zadovoljavajuća u opsegu RH od 0,05 do oko 0,8. Realne promene vrednosti DČ u funkciji Cw, i RH pri nekoj temperaturi prikazane su sledećim grafikom. U IS ET sa uljno-papirnom izolacijom povećanjem temperature vlaga iz papira migrira i deponuje se u ulju, i tako menja dotadašnje stanje ravnoteže tj. količinu rastvorene vlage u ulju. To znači da se u jednom idealnom sistemu oba ova suprotstavljena efekta kompenzuju.

52 ZAVISNOST DČulja i RHulja

53 DIELEKTRIČNA STABILNOST ULJNO-PAPIRNOG IS
Sa aspekta dielektričkog stabiliteta, IS sa uljno-papirnom izolacijom predstavlja skoro idealno rešenje, pod uslovom da je raspodela temperatura unutar ET: - ujednačena u prostoru i - da se ne menja tokom vremena (Normalno uz vlagu u podnošljivim granicama)

54 KOMPENZACIJA SUPROTSTAVLJENIH EFEKATA
U IS ET sa uljno-papirnom izolacijom povećanjem temperature vlaga iz papira migrira i rastvara se u ulju, i tako menja dotadašnje stanje ravnoteže tj. količinu rastvorene vlage u ulju. To znači da se u jednom idealnom sistemu oba ova suprotstavljena efekta kompenzuju: 1. Povećanjem temperature opada relativna vlažnost RH i tako se povećava vrednost DČ(kV/2,5mm) 2. Povećanjem temperature usled postojanja vlage u papiru Cp(%) povećava se sadržaj vlage u ulju Cw(ppm) i tako doprinosi povećanju relativne vlažnosti ulja RH i utiče na smanjenje vrednosti DČ(kV/2,5mm)

55 Primer ET od ranije: ET sa Cw=20ppm pri 40ºC
Na osnovu Arrhenius-ove relacije dobija se za 40°C: Cw-max(40°C)=121ppm RH(40°C)=Cw/Cw-max= =20/121=0,164 Pa je onda: DČ(40°C)= =85*(1-0,164)= =71kV/2,5mm Ako se istom ET promeni temperatura na 60°C: Cw-max(60°C)=242ppm RH(60°C)=Cw/Cw-max= =50/242=0,207 Pa je onda: DČ(60°C)= =85*(1-0,207)= =68kV/2,5mm

56 ZAKLJUČAK NAVEDENOG PRIMERA
U jednom temperaturno homogenom uljno-papirnom izolacionom sistemu uticaj povećanog sadržaja vode u ulju sa povećanjem radne temperature se vrlo dobro kompenzuje, jer pored povećanja vrednosti Cw dolazi i do smanjenja vrednosti RH.

57 KOD KLASIČNOG ISPITIVANJA primer: isti ET na 40°C
Ulje uzeto iz navedenog ET sa Cw=20ppm, pri temperaturi 40°C (Cw-max=121ppm). U laboratoriji bi se ohladilo na 20°C, pri čemu je apsolutni sadržaj vlage nepromenjen, ali bi vrednost zasićenja Cw-max pala na 55ppm, što znači da bi se vrednost relativne ovlaženosti popela na RH=20/55=0,364 i bila bi izmerena DČ(20ºC)= 54kV/2,5mm, tj. smanjila bi se za 24%.

58 KOD KLASIČNOG ISPITIVANJA isti primer na 60°C
Ulje uzeto iz navedenog ET imalo bi Cw=50ppm, pri temperaturi 60°C(Cw-max=242ppm). U laboratoriji bi se ohladilo na 20°C, pri čemu je apsolutni sadržaj vlage nepromenjen, ali bi vrednost zasićenja Cw-max pala na 55ppm, što znači da bi se vrednost relativne ovlaženosti popela na RH=50/55=0,909 i DČ(20ºC) bi matematički težila nuli (u stvarnosti to je reda 15kV/2,5mm, jer relacija DČ=DČmax(1-RH) gubi na tačnosti za RH preko 0,8

59 Ilustracija navedenog primera
.

60 Ilustracija ET sa različitim Cp(%) (Ing.Altman, ARS-GroUd)

61 KOJA JE MAKSIMALNA RADNA TEMP
KOJA JE MAKSIMALNA RADNA TEMP. ET do koje je osiguran pouzdan rad ovlaženog ET??? 1. Moraju se proceniti sigurnosni nivoi DČ 2. Sa realnog dijagrama DČ=f(t) videti koje su maksimalne srednje radne temperature za pouzdan rad

62 Opasna oblast, DČ(kV/2,5mm)
PROCENJENI SIGURNOSNI NIVOI DČ u f-ji naponskog nivoa (Transformatorentechnik, EES Juergen Scholz GmbH) Un(kV) Oblast sigurnih nivoa, DČ(kV/2,5mm) Opasna oblast, DČ(kV/2,5mm) do 30 20 do 110 30 do 220 35 preko 220 40

63 Ilustracija navedenog primera
Npr. ako se ima jedan 110kV ET sa Cp=3%, i ako mu odredimo opasnu zonu od 30 i manje od 30 kV/2,5mm mereno u lab.uslovima, onda sa dijagrama za ilustraciju se vidi da max.srednja t ne bi smela da bude viša od 52°C U slučaju prekoračenja te temp. vrednost DČ merene u lab.uslovima će pasti ispod 30kV/2,5mm. Realne/aktuelne DČ u samom ET su ustvari više (dobijene računskim putem koje se mogu dobiti i eksperimentalno na nekoliko uzoraka uzetih pri različitim tº, pri čemu se pored stand.ispitivanja u lab.uslovima izvrše i ispitivanja pri ident. uslovima kao pri uzorkovanju)

64 UTICAJ NAČINA HLAĐENJA
OFAN I OFAF (intenzivno strujanje ulja) temperatura unutar ET je relativno homogeno raspoređena sa malim gradijentima tº unutar ET, postoji slaba difuzija vlage između ulja i papira tj.sadržaj vlage u papiru je manje više konstantan po celoj zapremini ET. Zbog ovoga određivanje DČ nije problematično. Razlika temperatura između gornjih i donjih delova ET iznosi maksimalno 5-8°C ONAN I ONAF (blago strujanje ulja) razlike temperatura mogu biti i više od 15-30°C Usled velike razlike temperatura po vertikali namotaja postoji dinamična migracija vlage i analiza postaje otežana Kod ovakvih ET vrednosti DČ dobijene u laboratoriji uvek garantuju jednu solidnu rezervu

65 PRIBLIŽNA PROCENA STANJA ET PO STEPENU OVLAŽENOSTI ET tj
PRIBLIŽNA PROCENA STANJA ET PO STEPENU OVLAŽENOSTI ET tj.papira (Maik Koch, Michael Krueger, Stefan Tenbohlen)

66 PRIBLIŽNA PROCENA STANJA ET PO STEPENU OVLAŽENOSTI ET tj. papira (A. B
PRIBLIŽNA PROCENA STANJA ET PO STEPENU OVLAŽENOSTI ET tj.papira (A.B.O.Umweltservice, Cp(%)-težinski udeo vlage u papiru Stanje ET 0,5 nov ili dobro osušen IS 2,0 prihvatljivo 3,3 papir počinje ubrzano da stari 4,5 moguć proboj pri 90°C 7,0 moguć proboj pri 50°C 8,0 nepredvidive posledice

67 ZAKLJUČAK 1. Vlaga u ET je vrlo nepoželjna
2. Ako je već prisutna, sagledavanjem uticaja na izol. k-ke, može se uticati na pouzdanost rada ET, do termina za sušenje 3. Moguće je proceniti srednju max.tº do koje se obezbeđuje pouzdan pogon 4. Pomoću aktuelnih kriva DČ, uz poznavanje odnosa količina papir/ulje, moguće je odrediti i minimalno potrebnu količinu vlage koju treba iz ET eliminisati, da bi se teretio do željene max.tº, naročito kod OFAN i OFAF

68 . HVALA NA PAŽNJI

69 PITANJA

70 Pitanja za diskusiju: 1. Da li autor(i) posjeduju i druge(novije) rezultate i zaključke koje su u međuvremenu doboli – u svijetu i/ili kod nas? 2. Da li postoje rezultati paralelnih ispitivanja a ako postoje, kakvi su zaključci analiza?

71 TraConAL (Trasformer Contamination AnaLise) -kontrola temp
TraConAL (Trasformer Contamination AnaLise) -kontrola temp.koncentracione ravnoteže-

72 KAPACITIVNI SENZORI ZA RHulja

73 DČulja = f(RHulja)

74 Hydran M2 (Fault gas and moisture monitor)
CG Cigre 2009 Hydran M2 (Fault gas and moisture monitor) LJ.Nikolić, S.Teslić, S.Jevtić, S.Ilić

75

76

77 Kontaminacija iz spoljne sredine
pri radovima na otvorenom ET kroz slabo zaptivanje na gornjim delovima ET, usled ΔP pri vlaž. vremenu oštećenja vodenih hladnjaka dilatacioni sud/konzervator preko sistema za sušenje (npr.posle naglog pada temperature inicirane npr. naglim rasterećenjem, iznenadnom kišom, uključenjem svih grupa za hlađenje, nedovoljni kapacitet sušača vazduha,...)

78 Difuzione konstante = f(debljine pressboard-a i temperature) (Brian D
Difuzione konstante = f(debljine pressboard-a i temperature) (Brian D.Sparling i Jacques Aubin, GE Energy)

79 Npr. ET Areva (DI Michael Roesner, Dr.Stefan Tenbohlen)
CG Cigre 2009 Npr. ET Areva (DI Michael Roesner, Dr.Stefan Tenbohlen) Ova i sledeca, nije im ovde mesto, vec kod RH LJ.Nikolić, S.Teslić, S.Jevtić, S.Ilić