УВОД У ДЕФЕКТОЛОГИЈУ проф. др СВЕТЛАНА СЛАВНИЋ асс УВОД У ДЕФЕКТОЛОГИЈУ проф. др СВЕТЛАНА СЛАВНИЋ асс. ИВАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ 2+2

Дефектологија проучава стања а не болести. Данас у свету преко пола милијарде људи има проблеме које њихов живот чине битно тежим од живота осталих људи. Овој огромној групи је неопходна посебна помоћ или нега, односно специфичан третман који ће им помоћи да искористе и до максимума развију преостале способности, како би њихова радна способност порасла, а живот био квалитетнији. Разни узрочници имају различите последице на квалитет живљења сваког човека. Болести, физичка оштећења, наследни и социјални фактори проузрокују и условљавају стања која се крећу од лакших физичких оштећења до потпуне неспособности и дезинтеграције личности као биопсихосоцијалног бића. Дефектологија проучава стања а не болести. Та стања могу имати широку лепезу и крећу се од лакших оштећења до потпуне oнеспособљености 3 3

ДЕФЕКТОЛОГИЈА Дефектологија је наука о човеку са хендикепом. Дефектологија је наука о човеку са хендикепом. Дефектологија је наука која проучава узроке и функционалне последице оштећења, инвалидности или хендикепа, али и истражује и проучава средства, методе, модалитете и принципе рехабилитације, едукације и социјалне заштите хендикепираних лица.

ПРЕДМЕТ ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ ОСОБЕ СА ХЕНДИКЕПОМ КОЈЕ СУ УКЉУЧЕНЕ У ПРОЦЕС РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ, ЕДУКАЦИЈЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ То подразумева истраживање био-психо-социјалних услова развоја особа са хендикепом, као и истраживање садржаја, модалитета, метода и принципа рехабилитације, едукације и њихове заштите

ЗАДАЦИ ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ откривање узрока појаве и последице оштећења откривање узрока појаве и последице оштећења истраживање услова настанка хендикепа верификација садржаја, обима и метода рада разрада принципа и средстава специјалне едукације, рехабилитације и социјалне заштите

РАЗВОЈ ТЕРМИНА ПЕДАГОГИЈА ЛЕЧЕЊА - ХАИЛПЕДАГОГИЈА- ЗДРАВСТВЕНА ПЕДАГОГИЈА СПЕЦИЈАЛНА ПЕДАГОГИЈА ДЕФЕКТОЛОГИЈА СПЕЦИЈАЛНА ЕДУКАЦИЈА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА

ОДНОС ДЕФЕКТОЛОИЈЕ СА ДРУГИМ НАУКАМА Дефектологија као и све друге хуманистичке науке своје прве трагове налази у филозофији, а касније своје најјаче упориште налази у медицини. И данас многи не успевају да направ јасну разлику између дефектологије и медицине. Медицина проучава узроке и болести које доводе до појаве органских оштећења или ограничења, а дефектологија проучава функционалне последице оштећења и разрађује методе и средства која спречавају или ублажавају појаву хендикепа

ОДНОС ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ И ПЕДАГОГИЈЕ Педагогија се бави образовањем и васпитањем опште популације, користећи одређене методе, средства и принципе у раду, док се дефектолоија бави образовањем и васпитањем особа са хендикепом, такође користећи методе, принципе и средства, али која су прилагођена одређеној врсти хендикепа

ОДНОС ДЕФЕКТОЛОИЈЕ И ПСИХОЛОГИЈЕ Пошто се психологија бави проценом и развојем опште популације (особама без хендикепа), дефектологија се бави проучавањем лица са нарушеним развојем, односно бави се проценом способности и изналажењем модела адаптације личности на хендикеп

ОДНОС ДЕФЕКТОЛОИЈЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ ОДНОС ДЕФЕКТОЛОИЈЕ И СОЦИОЛОГИЈЕ С обзиром да је социологија наука о друштву, а хендикеп се дефинише као сусрет инвалидне особе са социјалном средином, онда је јасно зашто се хендикеп сматра социјалним феномено и зашто постоји тесна веза између дефектолоије и социологије

ОДНОС ДЕФЕКТОЛОИЈЕ И ЕЛЕКТРОНИКЕ Дефектологија има додирних тачака и са електроником, јер савремена достигнућа обезбеђују високу технологију и употребу помагала и приручних средстава у третману особа са хендикепом

НАУЧНА ПОДРУЧЈА У ДЕФЕКТОЛОГИЈИ ИСТОРИЈА ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ бави се проучавањем односа друштва према особама са хендикепом ОПШТА ДЕФЕКТОЛОГИЈА се бави проучавањем законитости, терминологијом, методама и принципима који се користе у третману особа са хендикепом

ДЕФЕКТОЛОШКЕ ГРАНЕ Научне дисциплине ОЛИГОФРЕНОЛОГИЈА СУРДОЛОГИЈА ТИФЛОЛОГИЈА ЛОГОПЕДИЈА СОМАТОПЕДИЈА ЕТОПЕДИЈА-СОЦИОПЕДИЈА ВИШЕСТРУКА ОМЕТЕНОСТ

ШТА ЈЕ ХЕНДИКЕП Популација света је условно подељена на две велике групе: они који су ’ ’’нормални’’ и они који то нису, а ми их називамо хендикепираним. Међутим, дефинисати нормалне је веома компликован и сложен поступак. Шта значи бити нормалан? Да ли је то лагодан начин живота, или идеалан начин понашања, или можда не одлазак код лекара? Ни једна од ових претпоставки није тачна и дефинитивна. Конфоран начин живљења је и сувише груба одредница, идеално понашање је и сувише субјеткивно, а када неко не води рачина о свом здрављу, не значи и да је здрав

РАНИЈИ НАЗИВИ ЗА ОСОБЕ СА ХЕНДИКЕПОМ РАНИЈИ НАЗИВИ ЗА ОСОБЕ СА ХЕНДИКЕПОМ СИНОНИМИ ЗА ДЕФЕКТНОСТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ: УБОГИ, НИШТИ, КЉАСТИ, БЕДНИ, НЕМОЋНИ

ЗАШТО ЈЕ ДЕФЕКТОЛОГИЈА ДЕФЕКТ ЈЕ прилично анатомо- физиолошко оштећење или недостатак ДЕФЕКТНОСТ ЈЕ психосоцијално стање једне личности ДЕФЕКТИВИТЕТ ЈЕ стање дезинтегрисаности личности као друштвеног бића и никада не представља збир дефекта и дефектности

СИНОНИМИ ЗА ДЕФЕКТНОСТ ПОРЕМЕЋЕНИ ОМЕТЕНИ ОШТЕЋЕНИ НЕСПОСОБНИ АБНОРМАЛНИ

ХУМАНИЈИ НАЗИВИ ЛИЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ ЛИЦА ОМЕТЕНА У РАЗВОЈУ ЛИЦА СА ПСИХОФИЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА ЛИЦА СА ПСИХОФИЗИЧКИМ НЕДОСТАЦИМА

САВРЕМЕНИ НАЗИВИ Лица с посебним потребама Лица са посебним образовним потребана Лица са тешкоћама социјалне интеграције

Речник српскохрватског језика, књига 6, 1967. стр.680 Речник српскохрватског језика, књига 6, 1967. стр.680 ХЕНДИКЕП (handicap) је енглеска реч и значи: отежавање, сметња, лишавање вредности, непредвиђена незгода, околност која спречава неку активност, давање предности ("фора") слабијем такмичару

Стандардна правила УН, 1994. Хендикеп значи губитак или ограничење моrућности да cе узме учешће у животу заједнице на истом нивоу као и остали. Овај термин описује тешкоће са којима се особа са онеспособљењем cycpeћe y cвoм окружењу

ХЕНДИКЕП је непогодност кoja je произашла из обољења или инвалидности и која ограничава или спречава човека у испуњавању његове друштвене улоге. Хендикеп је социјални феномен, јер хендикепирана особа која је успешно рехабилитована и социјално интегрисана може постићи бољи друштвени статус од особе кoja тo ниje 23 23

Пo нашем схватању хендикеп представља оштећење и његов утицај на растење, развој, едукативни процес и социјалну интеграцију личности 24 24

ИНВАЛИДНОСТ Код дефинисања термина инвалидности, полази се од различитих критеријума, па у различитим научним областима означава појам различитог значења и садржаја

ТЕРМИН ИНВАЛИДНОСТ Изворно инвалидност потиче од латинске речи invaliditas, односно in validus, што значи неспособан, невредан, не ваљан и односи се на неспособност, непостојање вредности и изгубљене квалитете

ТЕРМИН ИНВАИДНОСТ У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ ТЕРМИН ИНВАИДНОСТ У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ енглески - invalidity, disability француски - invaliditaté италијански – invaliditá немачки – invaliditäten руски - инвалидность

је стање организма које је настало услед болести, озледе или урођене мане које има за последицу трајно, делимично или потпуно смањење способности човека за нормалан социјални живот, рад и привређивање 28 28

Појам инвалидности битно се разликује од појма болести. Појам инвалидности битно се разликује од појма болести. Код болести оштећење организма је делимично и има свој развојни ток. Када се говори о инвалидности реч је о стационарном стању, које представња стабилизовану последицу прележане болести (повреде, мане) 29 29

У Великој Британији се сматра инвалидношћу случај кад човек ’’не може да добије и задржи посао, или да га самосталпо обавља’’; У Данској »када се не може без великих тешкоћа зарадити колико је потребио за живот»; У САД «када је физичка способиост за рад ограничена или када је изазван неповољан социјални положај»; У Италији «када је способност привређивања трајно смањена и тo код радника најмање за једну трећину, a код службеника најмање за једну половину нормалних прихода»; У Холандији «кад нека особа не може трајно или за дуже време, без нарочите помоћи и нарочитих мера да постигне одговарајуће образовање и развитак у друштву» 30 30

Закон о инвалидиости и пензионом осигурању члан 36, ИHBAЛИДHOCT дефинише као стање које код осигураника настане трајно и које изазива смањење или губитак способности за рад и то због промена у здравственом стању које је проузроковано повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које cе нe могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом Овом одредбом је утврђена дефиниција инвалидности на основу које cе y систему пеизијског и инвалидског осигурања остварују права на пензију 31 31

Онеспособљеност (eng. disability) сажи у себи велики број различитих функционалних ограничења која постоје у било којој популацији било које земље на свету 32 32

Инвалидност cе дефинише као ограничење или одсуство способности за обављање активности на начин и у обиму сматраним нормалним за људско биће које је узроковано обољењем или оштећењем 33 33

У соматопедијској пракси cе користи следећа класификација: Класификације су бројне и зависе од критеријума и сврхе за које се користе У соматопедијској пракси cе користи следећа класификација: ЕТИОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА 1. наследна оштећења 2. стечена оштећења ФУНКЦИОНАЛНА КЛАСИФИКАЦИЈА 1. физичка инвалидност 2. психичка инвалидност 34 34

сензорна оштећења (вид, слух, говор) оштећења локомоторног апарата 1. физичка инвалидност сензорна оштећења (вид, слух, говор) оштећења локомоторног апарата оштећења ЦНС оштећења периферног нервног система оштећења изазвана хроничним болестима (срчана обољења, астма) 2. психичка инвалидност ментална ретардација ментална обољења 35 35

Лица ометена у психофизичком развоју Војни (ратни, мирнодопски) Инвалиди рада Лица ометена у психофизичком развоју 36 36

Војним инвалидима најчешће се сматрају лица која су учествовала у рату као припадници оружаних снага. Војни инвалиди су и лица која су за време мира вршила војне дужности и задобила повреде које их сврставају у инвалиде.

Инвалидима рада се сматрају лица која су претходно имала заснован радни однос и код којих је наступила делимична или потпуна неспособност за рад у току вршења послова који произилазе из радног односа. Лица ометена у психофизичком развоју су сва хендикепирана или ометена лица.

НЕМА ЈЕДИНСТВЕНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ ЗА ИНВАЛИДНОСТ И ИНВАЛИДЕ 39 39