Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben

Präsentation zum Thema: "Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben"—  Präsentation transkript:

1 Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben
Marija Jovanović Seminar Srpskohrvatska, ruska i slovenačka fitosimbolika, fitonimija i fitopragmatika Die serbokroatische, russische und slowenische Phytosymbolik, Phytonymie und Phytopragmatik SS Branko Tošović Graz, 2005

2 1.

3 2. a) Biljka = Sedište duše/demona = Božanstvo
Pflanze = Sitz des Geistes/des Dämons = Gottheit b) Biljka = Božanstvo po sebi Pflanze = Gottheit an sich

4 3. Kult biljaka je veoma star Pflanzenkult ist sehr alt
 ženama je pripadao posao oko branja, negovanja i upotrebe biljaka Pflücken, Zucht und Verwendung der Pflanzen war immer Frauenarbeit

5  vegetacija u svim starim religijama spada
u interesnu sferu ženskih božanstava die Vegetation gehört in allen alten Religionen in die Interessensphäre weiblicher Gottheiten  period matrijarhata, kada je osiguranje plodnosti bila najbitnija stavka čovekovog opstanka plodnost = žena Zeit des Matriarchates, Vegetation / Fruchtbarkeit ist das Wichtigste für die menschliche Existenz Fruchtbarkeit = Frau

6 I Podela biljaka I Aufteilung der Pflanzen
1. dve kategorije:  dobre – srećne (leska, lipa...)  loše – nesrećne (bagrem...) zwei Kategorien:  gute – glückliche (Haselnuss, Linde...)  schlechte – unglückliche (Akazie...)

7 2. više vrsta: verschiedene Arten:

8 3. po nazivima: nach den Namen:

9 II Građenje fitonima II Bildung von Phytonymen
1. Zoonominizacija a) domaće životinje (volovsko oko, konjski bosiljak...) b) divlje životinje (zmijina glavica, glistovnica...) Zoonominisation a) Haustiere b) wilde Tiere volovski jezik / Borretsch

10 (lepi čovek, lepa kata, maćuhica...) Anthroponominisation
2. Antroponominizacija (lepi čovek, lepa kata, maćuhica...) Anthroponominisation 3. Socijalni milje (popino prase, hajdučka trava, kaluđer...) Soziales Milieu maćuhica / Stiefmütterchen

11 4. Morfologija biljaka koja podseća na neki predmet
(mamuzice, dedina lulica, prstenčica...) Morphologie der Pflanzen, die wie andere Gegenstände aussehen Preslica / Ackerschachtelhalm

12 (dremovac, zaspalica, zdravac...) Gesundheitliche Motivation,
5. Zdravstvena motivacija data po ponašanju ljudi ili nekim simptomima bolesti (dremovac, zaspalica, zdravac...) Gesundheitliche Motivation, gegeben auf Grund des menschlichen Verhaltens oder anderer Symptomen der Krankheit zdravac / Storchschnabel

13 (Bosiljgrad, Brezovica, Glogovac, Jagodina,
III Fitotoponimi i fitoantroponimi III Phytotoponyme und Phytoanthroponyme 1. Toponimi (Bosiljgrad, Brezovica, Glogovac, Jagodina, Kruševac, Leskovac...) Toponyme jagoda / Erdbeere

14 2. Antroponimi: Anthroponyme: muški - Cvetko, Neven, Gaj...
männliche Vornamen neven / Ringelblume

15 ženski – Grozda, Višnja, Jasmina, Ljiljana, Nevena, Đurđica...
weibliche Vornamen prezimena – Bukvić, Šljivić, Ružić, Cerović, Ivić... Familiennamen šljiva / Pflaume

16 IV Korišćenje biljaka IV Verwendung der Pflanzen
- u kultovima (sahrana, Badnje veče) in Kulten (Beerdigung, Abend vor Weihnachten) - u obredima (svadba, krštenje) in Ritualen (Hochzeit, Taufen) - u magiji (ljubavne vradžbine) in Magie (Liebeszauberei)

17 - u lekovite svrhe als Heilungsmittel - za jelo für das Essen

18 V Najvažnije biljke u narodnim verovanjima V Die bedeutendste Pflanzen im Volksglauben
- bosiljak (ocimum basilicum) / Basilienkraut - glog (crataegus oxyacantha) / Weissdorn

19 - bor (pinus silvestris) / Kiefer
- brest (ulmus campestris) / Ulme - bor (pinus silvestris) / Kiefer

20 - dren (cornus mas) / Hartriegel
- beli luk (allium sativum) / Knoblauch

21 - vinova loza (vitis vinifera) / Weinrebe
- leska (corylus avellana) / Haselnuss

22 - jabuka (pirus malus) / Apfel
- grožđe (uvae) / Trauben

23 - lipa (tilia) / Linde - raskovnik (laserpitium siler, siler trilobum)

24 - hrast (quercus robur) / Eiche
- orah (iuglans regia) / Walnuss - pšenica (triticum vulgare) / Weizen

25 VI Tekstovi VI Texte Branko Miljković Zova (Holunderstrauch)
Raskovnik To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. Otvori put u reči, u riznicu golje. Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu Varka, rekavši: hajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje, Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori. Branko Miljković Zova (Holunderstrauch) Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne. Svirala se ruga. Rugoba i čežnja Izjednačiše se pred kraj leta. Sjajne Zablude vatre ništa ne savlada, Intrige sunca u plodovima glasnim. Sirene biljne pustolove mame I čine svet smešnim i opasnim. Reči su izdajstvo: truljenje sunca vajnu Slast ploda kukavičlukom označi. Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu Kazaše ponoru bezvučno pomrači.

26 Pohvala bilju (Belobigung an die Pflanzen)
Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi mnogobrojne biljke Čine vidljivom liniju kojom se graniči izmišljeno i stvarno Svuda gde ima minerala i vazduha vode i mašte Biljke koje nam probadaju telo zračnim kopljima mirisa Koje nas zaustavljaju otrovom i produžuju belančevinom Skupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost Iz zemlje zaključane pred našim moćima Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nema drugog ključa osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između krajnosti: između minerala u kome nikada nije noć, gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna i našega srca Ona rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju ljubav

27 III Tu sve počinje ako u njima zaista ima prilagođene svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu nimalo konkretnu u dubinama dana Biljke! Izmišljam im imena da žive sa mnom poklanjam im vrt Približavam im svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom

28 V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme đurđevak / Maiglöckchen

29 Andrija Čubranović Jeđupka (Zigeunerin) Trećoj gospođi
(An die dritte Frau) Ti razliko travje i cvitje Hoću da znaš kê je moći I kijem možeš što pomoći, Moje drago primalitje. Ako želiš, moja kruno, Vojnu biti draga ljuba, Nosi cvitja dragoljuba Zanjedarje vazda puno; Ter dovika neće inu Gospodičnu veseliti, Ni dragovat ni želiti, Razmi lipos tvû jedinu. To li te je vratit želja Ljubovnika s duga puta, Nosi bilja oko skuta, Koje se zove vratiželja; Priletit će strilovito Da bi bio na kraj svita, Svim brodarom dajuć mita, Moje, gospo, tiho lito. Jeda li si još pomrla Biti, dušo, zlatnih vlasa, Pomivaj se zlatovlasa Ter tom željom bud neumrla; Ako pomnju staviš na to I pomanju nek se prosi, Veruj mi, će tvoji kosi Prisivati čisto zlato. Nu, ako li, ruso, u belu Kopniš ličce da t’ se lašti, I tom željom vik ne istašti, Zavijaj ga u rusu belu; Ter tako mi dobro staje Ako budeš toj tvoriti Neće ti se vik skoriti, Ni ćeš znati staros ča je. Od inoga što ću t’ rîti, Moja tiha pitomino, Ner da na svit sve znam ino Razmi samo kad ću umriti.

30 Srpske narodne pesme Марко Краљевић и вила
(Marko Kraljević und eine Elfe) (...) За што, вило, да те Бог убије! "Зашт' устрели побратима мога? "Дај ти биље ономе јунаку, "Јер се не ћеш наносити главе." Ста га вила Богом братимити: "Богом брате! Краљевићу Марко! "Вишњим Богом и светим Јованом "Дај ме пуштај у планину живу, "Да наберем по Мирочу биља, "Да загасим ране на јунаку." Ал'је Марко милостив на Бога, А жалостив на срцу јуначком, Пусти вилу у планину живу, Биље бере по Мирочу вила, Биље бере, често се одзива: "Сад ћу доћи, Богом побратиме!" Набра вила по Мирочу биља, И загаси ране на јунаку, Замучи се Божја мајка (Gottesmutter schweigt still) (...) Дочула ги Божја Мајка, Па је тијо говорила: "Стани горо, стани водо, Да слушамо како поју." Стану гора, стану вода, Трепетљика не станула. Проклела ју Божја Мајка: "Еј, дабогда трепетљико! (...) Свако дрво цвет да цвета, Цвет да цвета, род да роди. Трепетљика да процвета, Да процвета, род да нема." (...)

31 (Lilie, die Gesunde, sammeln dich die Mädchen?)
Љиљче здравче, беру ли те моме (Lilie, die Gesunde, sammeln dich die Mädchen?) Љиљче здравче беру ли те моме, ој, љиљче, љиљче здравче беру ли те моме? Љиљче здравче беру ли те моме? Беру, беру, како да не беру. Више, више, три венца увише: први венац за големи котал, други венац за најбољо јагње, трећи венац за најбољо јаре. Ја посади виту јелу (Ich habe schlanke Tanne angepflanzt) Мала момо Ја посади виту јелу на камену Како сам ју посадила Још ју нисам погледала Јел се јела приванула Приванула, род родила На две гране, две јабуке А на трећу, славеј-пиле Славеј-пиле, не пој рано Не буди ми моје драго Сама сам га јуспављала Сама ћу га и разбудим Ускочићу у градину Почупаћу струк босиљак Шибнућу га уз образа Ој, убава мала момо Шта се сјаји ју гору зелену (Was glänzt sich im grünen Berg) Шта се сјаји, шта се сјаји ју гору зелену Шта се сјаји ју гору зелену Да л је иње, да л бело ковиље Да л купина цветак распустила Нит је иње , нит бело ковиље Нит купина цветак распустила Већ девојка даре растурила

32 (Breit sind die Walnussblätter) Ово'ј дрво родно било
Широко је лишће орово (Breit sind die Walnussblätter) Широко је лишће орово широко је лишће, ај, орово Широко је лишће орово под њим млади Јово болово Често њему мајка долази у марами грожђе доноси: Можеш ли ми, сине, пребољет? Ја ти мајко морам умријет. Ово'ј дрво родно било (Dieser Baum war fruchtbar) Овој дрво родно било Овој дрво родно било Овој дрво родно било Род родило, родно било Под родом се саломило Саломило, покршило Једна гранка три јабуке На трећото соко стоји Соко стоји чудно поје Чудно поје како моме како моме лазарице

33 VI Literatura VI Literatur
Čajkanović, Veselin, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, SANU , SKZ, Beograd,1985. (Signatur Fm 7486) Čajkanović, Veselin, Stara srpska religija i mitologija, “Religija i kult drveta i biljaka”, SANU, SKZ, Beograd, (str. 169 – 182) (Signatur Fa ) Karadžić, Vuk St., Etnografski spisi, “Život i običaji naroda srpskog”, Prosveta, Beograd, 1972. Knežević, Srebrica, Lekovito bilje i vegetacija u narodnim shvatanjima, Filozofski fakultet – Beograd, Zbornik stihova XV i XIV stoljeća, Pet stoljeća hrvatske književnosti, Knjiga 5, Zora, Matica hrvatska, Zagreb (str. 113 – 115) (Signatur Fh 58505) NAPOMENA: Izvor za pojedine literarne tekstove i fotografije dat je u vidu hyperlink-a u okviru prezentacije.